Predsednički i parlamentarni sistem
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 10 | Nivo: Internacionalni Univerzitet u Novom Pazaru

САДРЖАЈ
Увод
Основни облици државне власти .................................................................................. 3
Обрада
ПРЕДСЕДНИЧКИ СИСТЕМ ......................................................................................... 4
ПАРЛАМЕНТАРНИ СИСТЕМ ..................................................................................... 6
Британски парламентарни систем ................................................................................. 7
Вишестраначки парламентаризам ................................................................................. 8
Закључак
Историјска и социјална условљеност парламентаризма ............................................. 9
Литература ....................................................................................................................... 10
Основни облици државне власти
У упоредном уставном праву развијене су различите теорије о односима државне власти. Лок, Монтескје и Сјејес сматрају се представницима традиционалне теорије о подели власти а Русо и Маркс утемељивачима демократске теорије о јединству власти. На основу тих теорија настале су традиционалне класификације облика државне власти, које познају и савремено уставно право и уставна стварност. Прелази између појединих облика су веома благи, тако да је тешко сврстати одређене конкретне облике државне власти у једну од традиционалних класификација.
Након слома европског реалсоцијализма, као и самоуправног социјализма са својом варијантом скупштинског система јединства власти, може се констатовати да су основни облици државне власти: председнички систем, парламентарни систем, мешовити систем и скупштински систем.
ПРЕДСЕДНИЧКИ СИСТЕМ
Председнички систем је облик система власти заснован на релативно стриктној промени начела поделе власти. Најтипичнији и најстабилнији пример примене овог система постоји у САД у којима је овај систем примењен још од Устава донетог 1787. године. Покушаји успостављања председничког система у другим земљама нису се показали нарочито успешним. У већини земаља у којима је уведен председнички систем он није функционисао дуже време већ је често замењиван парламентарним системом. Стога се председнички систем готово редовно објашњава на примеру САД.
Код Монтескјеа, целокупна државна власт је расподељена на три функције и свака појединачна функција додељена је са посебним једнако рангираним носиоцима: законадавна функција (власт) Конгресу, извршна председнику а судска функција судству. При том, између носилаца ових функција не постоји претерано крута одвојеност већ пре координација, што омогућава узајамно уравнотежавање власти и избегавање њене парализе.
Конгрес САД се састоји из два дома. Представничко тело састављено је од Представничког дома као доњег дома и Сената као горњег дома. Таква структура представничког тела у САД условљена је федералним карактером земље. Начелно гледано, председнички систем не захтева нужно постојање дводомог представничког тела. Оба дома бирају непосредно грађани општим, тајним гласањем. Домови су у начелу равноправни, мада нешто дужи мандат Сената и извесне надлежности којима располаже доводе до одређене преваге сената у представничком телу.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]